Ja znam ono
najbitnije. Znam koliko ne znam. Neću nikad ni ići za tim što ne znam, ne želim
da znam. Šta imam od toga da znam? Znanje danas ne pije vode. Danas ja pijem vode. Žedan sam a ne mogu utoliti
žeđ. Ali dobro, voda je zdrava pa je pijem. Mnogi ne piju vodu, ne cijene je.
Valjda zato što ne znaju! Kažu: ,, Šta će ti voda? Popij pivo.“ Možda ni oni ne
žele da znaju da je voda bolja od piva, mada i pivo nije loše, ali je voda
bolja. Zdravija. Piješ vodu i kažeš samom sebi :,, Biće bolje. Hoće. Mora.“
Eto,
sačuvaš novac koji se neće potrošiti na
pivo u nekoj kafani i popićeš vodu i bićeš zdraviji. Pametniji što nisi
potrošio novac. Piješ vodu, što je više piješ, to si više žedan, ali to je
zdravo. Ma mora biti bolje...
Znam da
mora biti bolje, ponavljaš sebi. Dobra je i ona sa česme, gradska. Kažu da ima
kamenca, ali ona iz prodavnice je u plastici, a to je štetno. Nije zdravo. A ja
znam šta je zdravo. Danas sam pozdravio druga na ulici. Pitam ga: ,, Kako si?
Ima li šta novo? “, a on kaže :,, Ma biće bolje... Ej izvini, žurim, pa se
čujemo! “
Garant,
ožednio, ode kući da popije vode. Sa česme. Zna čovjek da je to bolje nego sad
da ide u kafanu...Zdravije koliko hoćeš.
Ovi na
medijima samo neku krizu pominju, kažu biće opet rata sigurno. Kakav rat i
kakva kriza! Vode, brate ima koliko hoćeš. Šta imaju ratovati? Bezveze...pa
nije niko žedan.
Nekidan,
gledam čovjeka, fino obučen, lijepo odijelo, košulja, cipelice,kravata šarena,
ma sve...sigurno radi u nekoj banci ili je u nekoj stranci, izađe iz audija
četvorke, čini mi se da je ovaj novi model, prošlogodišnji... Uđe i on u
prodavnicu i kupio malu flašu vode, ali plastičnu eeeejjj... Joj, bi mi žao čovjeka, ali
ne stigoh mu reći da to nije zdravo, ipak, ode on ... Ma biće bolje. On još ne zna
sigurno. Ali zna ono što zna. Dovoljno njemu.
E ovo je
bitno. Shvatio sam da je ovo ,,biće
bolje“ skroz nepotrebno. A znate zašto? Pa nema potrebe za tim ,,biće bolje“,
ako znaš šta je to BOLJE. Šta se stalno očekuje to bolje? Dobro je i sada. Popiješ malo vode i
eto te odmah zdraviji. Ali nikako iz plastične boce. Kažu da je štetno. Samo
česmuša. Zakon.
Najbolje je
kad neko ima svoj izvor. To je najzdravije. Piješ i ne misliš. Drugačije je i
kad popiješ. Manje ti se traži. Valjda zato što znaš da je tvoj. Ove gradske
zna i nestati. Ali kod ovoga nema da nestane. Ima uvijek. ZNAO čovjek da je
dobro imati svoj izvor, bez obzira što su mu govorili da je BOLJE kad je na
gradskoj. Kaže on : ,, Ma kakvi! Ta ima kamenca, a ja hoću da budem zdrav.“ Zna
čovjek. Ima dosta, a to je više nego dovoljno. Njegov izvor.
Opet sretnem
onog svog što je žurio nekidan. Kažem ja: ,, E sad idemo da nešto popijemo?“, a
on će:,, Idemo ali na brzinu. Žurim.“ Odemo
u kafanu, odlučio sam da potrošim malo u
kafani, mora i kafana od nečega da živi. Priđe konobar, ja naručim kafu i čašu
vode, to je zdravo. Onaj moj naručio hajneken, popio ga iz dva puta, ustade i
kaže: ,, Ajd, zdravo...stvarno žurim.“ Nismo čestito ni progovorili.
Pijem
polako onu svoju kafu i vodu, gledam čovjeka koji ulazi u kafanu. Onaj što sjedi za drugim stolom pita ga : ,,
Kako si ?, a ovaj odgovora : ,, Biće bolje.“ Sigurno će i on pivo popiti. Neće
hajneken, ali popiće ,, Jelen“. Malo, točeno. Ja popijem onu svoju vodu i preko
vrata. Ma čim sam izašao, odmah sam osjetio da sam zdraviji. Dobro je, ne treba
mi bolje...
Нема коментара:
Постави коментар